Energetska tranzicija (1) Dr. Mirza Kušljugić: Jeftina energija je prošlost

„Povećanje cijena električne energije, prirodnog gasa, samo su početak procesa pod uticajem teških ekonomskih uslova poslovanja u energetskom sektoru, koji je između ostalog uzrokovan i nametanjem socijalne obaveze držanja subvencioniranih cijena za regulisane kupce. Mislim da će period jeftine energije biti iza nas“, smatra profesor Kušljugić.

Piše: Mediha Tabaković

Energetska tranzicija koja je neminovna i u Bosni i Hercegovini, po teoriji se sastoji iz tri faze, od kojih je naša zemlja trenutno na samom početku.

S ekonomskog i tehnološkog aspekta, postojeće stanje nije održivo i zahtijeva promjene, međutim, te promjene u BiH još uvijek nisu dobile značaj koji treba da imaju – značaj hitnosti.

Dr. Mirza Kušljugić, profesor na Fakultetu elektrotehnike Univerziteta u Tuzli i predsjednik Upravnog odbora Centra za održivu energetsku tranziciju – ReSET, za Megafon govori o koracima koje BiH neminovno čekaju u kontekstu globalnog trenda dekarbonizacije.

ODRŽIVOST I PRAVIČNOST

Profesor Kušljugić navodi da su pred Bosnom i Hercegovinom tri faze: kreiranje vizije, što nije završeno, usvajenje planova i ključna faza, ralizacija tranzicije, odnosno direktiva Evropske unije prema obavezama koje je BiH prihvatila potpisivanjem deklaracije i prihvatanjem paketa, „Čista energija za sve Evropljane“, u novembru 2021 godine.

„Energetska tranzicija je vrlo složena tehnička, ekonomska, socijalna i psihološka transformacija i privrede i ekonomije i društva u cjelini. Takvi procesi ukoliko se ne vode na ispravan način, to znači ukoliko proces tranzicije nije održiva energetska tranzicija, koja podrazumijeva ne samo dekarbonizaciju, smanjenje i prestanak korištenja uglja, povećanje korištenja obnovljive energije, veće investicije energetske efikasnosti, nego i uvažavanje pravične tranzicije, da niko ne smije biti zapostavljen, jer se prije svega podrazumijevaju socijalno ugrožene kategorije i zaposleni u rudarskim krajevima. Onda ovakva tranzicija može da ima vrlo negativne socio-ekonomske posljedice“, istakao je Kušljugić.

Prema mišljenju profesora Kušljugića, proces tranzicije treba planirati tako da se „potencijalni gubitnici tranzicije“ podrže, kako bi im se omogućilo da kroz složenu socio-ekonomsku transformaciju prođu sa što je moguće manjim posljedicama.

„Pravo pitanje je možda koju cijenu ćemo platiti ukoliko ne uđemo u tranziciju, što bi bilo interesantno pitati građane Kosova koji su trenutno pod redukcijama, kao i građani Sjeverne Makedonije, koji također imaju redukcije, i potrošače i građane Srbije koji imaju interventan uvoz zbog velikih havarija koje su se dogodile u rudniku Kolubara i teremoelektrane Nikola Tesla“, navodi Kušljugić.

ZAKONSKI TEMELJI

Kušljugić je istakao da su osnovni dokumenti usvajanje Zakona o klimatskim promjenama i zaštiti ozonskog sloja, kojim se ide na strateškom nivou napuštanja uglja, nafte, gasa i operativno donošenje odluke i zakonske regulative u uvođenju obaveze plaćanja emisije CO2.

Navedeni dokumenti smatraju se ključnim zakonskim okvirima koji će omogućiti da se odvija proces dekarbonizacije. U suprotnom, ovaj proces će se odvijati stihijski pod uticajem tržišta i starosti opreme sa kojom se proizvodi električna energija u Bosni i Hercegovini.

„Tek smo na početku tranzicije, potrebno je da otvorimo diskusiju o tome, da li je ovo sistem koji može da i narednih 10-15 godina obezbijedi snabdijevanje pod ekonomsko prihvatljivim uslovima, a sa aspekta potencijala za tranziciju mislim na potencijale izvora obnovljive energije koje imamo, hidro potencijale, potencijale energije vjetra i sunca i biomase.

Bosna i Hercegovina ima predispozicije da provede energetsku tranziciju, a sa aspekta trenutnog stanja u sektoru, mogu samo reći kratak komentar: povećanje cijena električne energije, prirodnog gasa su samo početak procesa pod uticajem, teških ekonomskih uslova poslovanja u energetskom sektoru, koji je između ostalog uzrokovan i nametanjem socijalne obaveze držanja subvencioniranih cijena za regulisane kupce. Mislim da će period jeftine energije biti iza nas“, rekao je Kušljugić.

NESPREMNOST INSTITUCIJA

Kušljugić za Megafon navodi da je po istraživanju u kome je učestvovalo više od stotinu učesnika, izneseno mišljenje da je institucionalna spremnost Bosne i Hercegovine, koja se odnosi na ministarstva, vlade, parlamente, na vrlo niskom nivou i da to trenutno nisu institucije koje mogu da provedu energetsku tranziciju.

„Prvi korak, ukoliko želimo da vodimo proces jeste da se nešto uradi na podizanju kapaciteta osposobljenosti i organizovanja ključnih institucija koje bi trebale da usmjeravaju ovaj proces tranzicije“, naglasio je Kušljugić.

Trenutna percepcija energetske tranzicije u Bosni i Hercegovini predstavljena je kao nametnuta obaveza od strane Evopske unije, na osnovu čega oponenti tranzicije navode da je cilj nametnute obaveze Bosne i Hercegovine da uđe u zavisnost od uvoza električne energije ili da se tranzicija povede tako da korist od toga imaju izvori finansiranja i proizvođači opreme, što je jedan od uslova koji se upućuje prema Zapadu.

SCENARIJ „SAVRŠENE OLUJE“

Bosna i Hercegovina već posjeduje investicije i opremu kojom obnovljivi izvori ne dolaze sa Zapada, već iz Kine. Kako prof. Kušljugić navodi, trenutno stanje je toliko rizično da se može govoriti o scenariju „Savršene oluje“, kada događaji više ne mogu da se kontrolišu.

„Enegretska tranzicija kao važna komponenta zelenog rasta i zelenog ekonomskog oporavka koji je u EU poznat kao Evropski zeleni plan, ako će nam dati mogućnost da pronađemo svoje šanse, u kojim segmentima i kako ćemo regulisati određena radna mjesta koja će biti izgubljena, a svaka tranzicija i svaka tehnološka revolucija, a ovo jeste tehnološka revolucija, vrši tu relokaciju radnih mjesta, to je nešto o čemu trebamo svi zajedno da razgovaramo i da radimo“, istakao je profesor Kušljugić u razgovoru za naš magazin.

Tekst je nastao uz podršku Evropske fondacije za demokratiju (EED). Njegov sadržaj ne odražava nužno službeno mišljenje EED-a. Odgovornost za informacije i stavove izražene u tekstu u potpunosti je na autoru.

Megafon.ba