STEFAN UNIĆ nagrađivani inovator: Ugledao sam se jedino na brata koji je uvijek bio pametan

Stefan Unić, 23-godišnji je nagrađivani inovator i student proizvodnog mašinstva iz Trstenika a u Srbiji važi za najpoznatijeg mladog inovatora zbog izuma, “Personalizovani orgonit”, ekološkog uređaja koji za 50 posto ublažava elektromagnetno zračenje. Zbog tog izuma Stefana zovu „novi Tesla“.

Odlikovan je titulom najboljeg mladog inovatora Rasinskog okruga, nositelj je prestižne Oktobarske nagrade za izuzetan doprinos u naučnom istraživanju, počasni gost je na više od sedam sajmova u Evropi kao jedini aktivni mladi inovator i istraživač iz Srbije.

Odrastao je u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji. Naukom i inovacijama bavi se od šesnaeste godine.

Ne odmara ni tokom pandemije iako su zvanična takmičenja zbog situacije u svijetu utihnula. Međutim, kaže u razgovoru novinarki Saneli Grubičić, „kada nas mnogo gore stvari u životu nisu slomile, neće ni ova pandemija. Izaćićemo svi mi kao pobednici, verujte mi“.

Razgovorala: Sanela Grubičić

Stefan Unić se ne žali na životne okolnosti kojima prkosi strašću prema nauci ali kada hoće kazati koliko mu život (ne)pruža „vjetra u leđa“, kaže da je prvi mobitel, za razliku od većine njegovih vršnjaka, dobio tek kada je imao 16 godina.

Vaspitan sam da svoje probleme rješavam sam

Čitanjem, naukom i inovatorstvom se, kako je napisao u svojoj biografiji, počeo baviti jer mu životne okolnosti nisu pružale mogućnost za bilo šta drugo.

Unić danas važi za najpriznatijeg mladog inovatora u Srbiji.

Šta u realnom životu znači biti najpopularniji mladi inovator u Srbiji?

„Ne osećam da sam bitno drugačiji od svojih vršnjaka. Još sam isti onaj dečko koji je iz dosade krenuo da se takmičim i bavim inovacijama. Jedina promena je u tome što me sada više ljudi prepoznaje i često me zaustavljaju na ulici s molbom da se slikamo. Ja se ne bavim javnim poslom, ali sam javna ličnost pa im uvek izađem u susret”. (smeh)

Kakav je osećaj saznanje da svaku vašu reč na društvenim mrežama prati više od milion ljudi?

„Ja sam uvek iskren, svaka moja reč je na mestu i znam svoju odgovornost koju imam.

Idol ste velikom broju dece. Ko je vama bio uzor u detinjstvu?

(Foto: Antonio Vareli, Milan Atanasković-Pijaković)

„Verovali ili ne ja nisam imao idola, možda zato što nikada nisam bio usmeren samo u jednom pravcu i gledao u jednom smeru.Uvek sam gledao na deset različitih strana i u deset različitih smerova, šta bih sve mogao da radim i čime da se bavim.

Ako sam se na nekog ugledao, to je moj brat, koji je uvek bio pametan“.

Mislite li da bi vaš životni put krenuo drugim pravcem da ste uspeli da upišete Fakultet dramskih umetnosti, što vam je bila želja?

„Nije mi bilo suđeno da upišem glumu (osmeh). Ali šta da se radi, život je nepredvidiv i pun prepreka.

Koga smatrate najvećom konkurencijom?

„Ne gledam stvari na taj način. Svako radi ono što ga zanima i u čemu je dobar. Čak i ako se bavi istim sadržajem, sama njegova ličnost učiniće da krajnji rezultat bude drugačiji. U Srbiji ne postoji drugi mladi inovator, jedino ja, tako da nemam konkurenciju i da hoću, ako se to uopšte i može nazvati konkurencijom. Pošto biti mladi inovator nije zanimanje, već hobi.

Život vam je omogućio da upoznajete vrlo mnogo zanimljivih i kreativnih ljudi. Verujete li u sudbinske veze među ljudima?

„Apsolutno i zahvaljujem sudbini koja me čuva dan danas. Ona je mnogo jača i od mene, i od vas i od naših prijatelja i drugara. Ja svojim ponašanjem, razmišljanjem, pravo da vam kažem, mislim za sebe da sam častan dečak. Da tako živim i ponašam se prema prijateljima i drugarima“.

Koji cilj ste zacrtali sebi do kraja ove godine?

„Samo jedan cilj. Da se lepo provedem dok radim ono što volim“.

(Foto: Antonio Vareli, Milan Atanasković-Pijaković)

Važite za posebnu ličnost na javnoj sceni. Ko je zaslužan za to kakvi ste?

„Jedna osoba koja nije više sa nama. Ona me je naučila prva slova, brojeve i korake. Jako ste me dirnuli kada ste me ovo pitali. Emocije su proradile, jako mi je teško da pričam o tome. Samo bih želeo da je vidim srećnu i zdravu kakva je nekada bila. Sada više nije sa nama, a ja sam sam ovde sa velikom prazninom u srcu.

Vaspitan sam da ne opterećujem druge ljude svojim problemima, trudim se da sve rešavam sam i da se dostojanstveno nosim sa ne baš lepim periodima u životu koji nam se svima nama dešavaju“.

Šta vam je bio najveći pokretač u životu?

„Bio, ostao i uvek će biti – porodica“.

Popularni ste i poznati širem auditorijumu. Da li za sebe mislite da ste zvezda?

„Ne, ja sam običan i normalan čovek. Svaki trud normalnog čoveka koji je izložen pogledima javnosti jeste da ostane normalan. Mnoge javne ličnosti to ne znaju. Bavljenje naukom i inovacijama je prolaznog karaktera, malo je ostalo zapisa iza vas. Nemam želju da budem zvezda jer prosto u okolnostima u kojima živim to nisam. To bi možda moglo na Zapadu, pa da to sve prate i druge stvari, a to ovde nemam. Najviše mi prija što sam normalan“.

Danas se svi žale na tešku finansijsku situaciju. Da li ste i vi među njima?

„Znam da je teška svima pa i meni. Svakako mi je teška. Prosto nauka danas nije u uspešnoj zemlji, ekonomsko jakoj,  doživljena kao baza i kao nadgradnja, onda šta ćemo, snalazimo se“.

Koja bi bila vaša poruka ljudima, posebno mladima?

„Poručio bih svima da veruju u sebe, šire ljubav i uprkos ovim preprekama koje nam život nosi, mislim na pandemiju, da uspeju da ostanu psihički jaki. Kada nas mnogo gore stvari u životu nisu slomile, neće ni ova pandemija. Izaćićemo svi mi kao pobednici, verujte mi“, kazao je Unić.

Megafon.ba