Branimir Đurović, student iz Beograda: Činjenica da je osuđeni Đukić na slobodi je pokazatelj državne politike Srbije

Autor: Nermina Šunj Kušljugić

Grupa studenata iz Beograda, predstavnika Inicijative mladih za ljudska prava, godinama na 25. maj prisustvuje obilježavanju godišnjica zločina na tuzlanskoj Kapiji. Branimir Đurović, predstavnik ove Inicijative, za Megafon kaže da u Srbiji mladi, ali jednako ni stari, ne znaju mnogo o tome šta se tačno dešavalo u Bosni i Hercegovini, odnosno u Tuzli.

ULOGA INSTITUCIJA U PREŠUĆIVANJU RATNIH ZLOČINA

„Upravo zato se Inicijativa trudi da i kroz ovu studijsku posjetu, kroz odavanje počasti žrtvama, da pokažemo mladima šta se ovde desilo i da održimo sećanje na tuzlansku Kapiju 95-te“, kaže Đurović.

Na pitanje koliko mladi i uopće srbijanska javnost zna o odgovrnosti osuđenog ratnog zločinca i jednog od odgovornih za zločin na Kapiji, Novaka Đukića, koji je u Srbiji praktično slobodan čovjek jer je pod zaštitom tamošnjih vlasti, naš sagovornik kaže da se Đukić ne spominje mnogo u javnosti.

„Poznato je da je on na slobodi, ali se ne govori o tome za šta je zapravo osuđen u Bosni i Hercegovini i generalno se ne pominje mnogo u javnosti. Nažalost, sama činjenica da je na slobodi je pokazatelj državne politike Srbije koja odriče odgovornost, odriče činjenice o zločinima, često i relativizuje zločine. Praktično sve institucije Srbije u tome učestvuju. Pravosuđe, recimo, koje namerno produžava postupak izvršenja presude, to traje deset godina, dakle to je sastavni deo državne politike koja gleda da se skloni od tih zločina.

Ono što smo videli, recimo, jučer u Dejtonu, ministar vanjskih poslova Marko Đurić je poručio kako je Srbija, eto, za mir, kako se ne treba osvrtati na prošlost, a zapravo on zajedno sa Vladom čiji je deo i sa predsednikom Republike koristi sve da se o ovim stvarima ne govori, da se one nekako skrajnu, da se odriču tih zločina, da se o tome uopšte ne govori“.

Predstavnici Inicijative mladih za ljudska prava iz Srbije danas u Tuzli (Foto: N.Š.K./Megafon.ba)

Đurović je kazao da u svemu sudjeluju institucije, ipak pitali smo, da li neke nove generacije, oličene u studentima koji mjesecima protestiraju protiv vlasti u Srbiji, pokazuju neku novu energiju i početak novog javnog diskursa u međunarodnim odnosima i kažnjavanju ratnih zločina.

„Mi smo posebno ovim protestima u Srbiji videli kako je došlo do zbližavanja studenata iz Novog Pazara, koji su mahom Bošnjaci, i studenata iz ostatka Srbije. I najlepši primer je bio na Uskrs kada je bila blokada RTV Srbije, kada su studenti iz Novog Pazara, dakle, Bošnjaci, došli da odmene kolege koje su tada slavile Uskrs i to je najveći doprinos uspehu ovih protesta, to zbližavanje, prije svega naroda unutar Srbije. Ja sam siguran da će ove generacije koje iznose te proteste, da će biti te snage koje će promeniti ceo region“, kazao je.

TUZLA NJEGUJE RAZLIČITOST

Đurović poručuje da će svakog 25. maja dolaziti u Tuzlu jer vide da je građanima drago što su ovi mladi ljudi tu.

„I ovo je način na koji pravimo te veze između zajednica i ono što možemo da vidiimo svake godine je da je Tuzla jedan multikulturalni grad, grad koji neguje tu različitost, grad gde su svi nazivaju Tuzlacima, niko tu nije Srbin, Hrvat ili Bošnjak, svi su zapravo Tuzlaci i zato se mi uvek osećamo lepo u Tuzli, jer se osećamo kao kod kuće“, kazao je Branimir Đurović predstavnik Incijative mladih za ljudska prava iz Beograda, koji je s kolegama i kolegicama prisustvovao komemoraciji ubijenima na tuzlanskoj Kapiji, 25. maja 1995. godine.

Megafon.ba