Petak, Decembar 9

Studiranje u TK (6): Evropski univerzitet Kallos dobio je akreditaciju, ali kao i javni univerziteti imaju sve manje studenata

Google+ Pinterest LinkedIn Tumblr +

„Jedan od razloga je odlazak cijelih porodica u inostranstvo. Ali je i jedan od razloga što oni koji ostaju ne vide sebe na fakultetima, jer znaju ako nemaju vezu neće imati ni zaposlenje“, kaže akademik Stanković.

Piše: Maja Nikolić

Univerziteti u Bosni i Hercegovini gotovo po pravilu bilježe pad broja upisanih studenata na prvom upisnom roku. Na nekim fakultetima drugi upisni rok još uvijek traje, ali dosadašnji pokazatelji nisu ohrabrujući.

Prema posljednjim podacima, u narednoj 2022/2023. akademskoj godini, u Bosni i Hercegovini je upisano skoro 30 posto manje studenata u odnosu na prošlu godinu, a taj broj se smanjuje iz godine u godinu. Brojni su razlozi takve situacije, od odlaska mladih van zemlje do nezainteresiranosti za studij nakon završetka srednje škole.

MLADI ODLAZE IZ ZEMLJE

Nakon tekstova o upisnim trendovima na Univerzitetu u Tuzli (UNTZ) zanimalo nas je kakvi su trendovi na privatnim fakultetima u Tuzlanskom kantonu.

Evropski Univerzitet Kallos u Tuzli je do sada iznjedrio brojne akademske građane koji su sa diplomom fakulteta ovog Univerziteta već zaposleni. Ovaj Univerzitet je nedavno akreditiran od Ministarstva obrazovanja i nauke Tuzlanskog kantona.

„Na osnovu izvještaja i mišljenja Komisije, Evropski univerzitet Kallos Tuzla ispunjava propisane uslove za akreditaciju, Agencija za razvoj visokog obrazovanja i osiguranje kvaliteta BiH dala je preporuku a akreditaciju i istu dostavila Ministarstvu na dalje postupanje. Ministarstvo  obrazovanja i nauke Tuzlanskog kantona je ocijenilo da su ispunjeni svi propisani uslovi za izdavanje institucionalne akreditacije podnositelju zahtjeva te je donijelo Odluku o Rješenju o akreditaciji“, navodi se u Rješenju Ministarstva obrazovanja i nauke TK.

Evropski univerzitet Kallos ove godine očekuje upis oko 150 studenata, a dozvoljena kvota upisa im je 300.

Kako je u razgovoru za Megafon rekao akademik Nedeljko Stanković sa Evropskog univerziteta Kallos, svakako je jedan od razloga odlazak cijelih porodica u inostranstvo.

Akademik Nedeljko Stanković, profesor na Evropskom univerzitetu Kallos (Foto: M. Nikolić/Megafon)

„Ali je i jedan od razloga što oni koji ostaju ne vide sebe na fakultetima, jer znaju ako nemaju vezu neće imati ni zaposlenje. Studenti se ne vide u obrazovanju iz razloga što im niko ne garantuje da će dobiti posao zato što je završio fakultet“, kaže nam akademik Stanković.

SVE SE MANJE CIJENE STRUKA I NAUKA

Dogodilo se nešto što je poražavajuće ističe Stanković, a to je da se u BiH sve manje cijene struka i nauka.

„Šta se još dešava? Oni koji završe fakultet odlaze u Austriju ili neke druge zemlje i rade fizičke poslove, neki su čak i čistaći. To je pokazatelj koliko više nema smisla da se neko školuje. Politika treba da doprinose da se mladi ovdje osjećaju sigurnima. Nije ovdje u pitanju neimaština, mnogima nije više toliko bitna ni plata, nego to što nemaju nikakvu sigurnost, a zapadne zemlje su daleko uređenije.“

Evropski Univerzitet Kallos je još prošle godine prepolovio upis, zahvaljujući, kako navodi Stanković, medijima i novinarima.

„Akreditaciju koju mi nismo imali su digli na neki veliki nivo, a niko od nas, kada smo mi završili fakultete nije imao akreditaciju. Onda su se djeca plašila, inspekcije nam nisu izlazile sa Univerziteta. Svaki drugi dan nam je inspekcija bila ovdje, tako da je to bio jedan veliki problem. Bojali su se šta će biti s njihovim diplomama kada završe. Međutim, ove godine je upis opet lošiji nego prošle godine iz razloga što više niko nije imao povjerenje hoćemo li mi dobiti akreditaciju ili nećemo“, ispričao je Stanković te dodao da je danima znao objašnjavati studentima i roditeljima u čemu leže ključni problemi.

„Objašnjavao sam da nije do nas, da komisije neće da dođu, da sam podnio krivične prijave Tužilaštvu BiH  pa se uključila i SIPA. Sada se to sve procesuira, Komisija je došla, ustanovila je stanje na Univerzitetu i ocijenila nas sa 9, 6.“

Smatra da nigdje nije bila tolika hajka na privatne univerzitete kao u Tuzli.

„Zašto? Zato što na javnom Univerzitetu u Tuzli ima mnogo profesora, a malo studenata. Oni sada vide opstanak svojih smjerova na kojima predaju tako što će zatvoriti Kallos. Drugo, ovo što mi imamo studenata njima neće pomoći. Također, mi imamo vrlo malo studenata iz Tuzle, tako da im nismo konkurencija niti možemo biti konkurencija nekome ko školuje besplatno, a mi naplaćujemo. Ali, boje se tehnološkog viška radnika i profesora. Jer, imate jedan fakultet s dva studenta, a šesnaest profesora.“

Nedeljko Stanković smatra da jedan od problema leži i u činjenici što na državne univerzitete prednost pri upisu imaju djeca privilegiranih roditelja, profesora, ljekara, političara.

„Onda udaraju po privatnim fakultetima svašta. Konkretno za Kallos kao privatni univerzitet je bilo toliko loših priča. Poslije četiri godine Kallos je dobio akreditaciju, da bi nam sada mogao zamjeriti svaki univerzitet, i na našoj opremi i na našem profesorskom kadru. Mi imamo dosta boljih profesora nego na javnim univerzitetima. Mi imamo sreću da biramo profesore po kvalitetu, a ne kako nam politika naredi.  Diplome su priznate svugdje u svijetu“, kaže za Megafon profesor Nedeljko Stanković te dodaje da ne podržava odlazak mladih.

„Mnogo je više onih koji odu u Beč studirati, ali nikada ne završe. Jer vrlo brzo počnu da rade, dobiju lijepe dnevnice i nakon godinu dana zaborave fakultet i zaborave zašto su uopće došli u Beč. Ja imam dva sina, iako imam austrijsko državljanstvo i njihov sam akademik i predavao sam tamo, moja oba sina su ovdje završili studije“, dodaje profesor Stanković, a prema njegovom mišljenju perspektiva je upravo u privatnim univerzitetima.

„Svi privatni univerziteti u svijetu su ispred javnih. Tako će biti i u Bosni. Međutim najvažnije je da mladi ljudi znaju da vam sve u životu mogu uzeti osim znanja i pameti. Mladi ljudi treba da se školuju, završe fakultete. Ako već moraju da idu u inostranstvo onda neka idu kao inženjeri, ljekari, profesori, da tamo budu cijenjeni i da imaju bolja primanja i budu poštovani“, poručio je na kraju razgovora za Megafon akademik Nedeljko Stanković.

PROFESORI NA PREDIZBORNIM PLAKATIMA

Visoko obrazovanje je pred velikim ispitom u Bosni i Hercegovini, općenito je izgubljeno povjerenje u njegov kvalitet. U prilog tome govori i činjenica da studenti sada svoje profesore više viđaju na predizbornim plakatima i u stranačkim košuljama, nego na svojim fakultetima.

Vezani tekstovi:

Studiranje u TK (1): Na Univerzitetu u Tuzli nakon prvog upisnog roka upražnjeno čak 1.040 mjesta

Studiranje u TK (2): Poražavajuće slab upis na studije matematike, fizike, rudarstva iako je mogućnost zaposlenja nakon studija velika

Studiranje u TK (3): Na odsjeku historije Univerziteta u Tuzli nijedan upis

Studiranje u TK (4) Ministar Omerović: Postoji mogućnost da ćemo ostati bez određenih kadrova

Studiranje u TK (5) Prof. dr. Selimović: Nije odlazak mladih iz BiH jedini razlog što niti jedan student nije upisao historiju

Tekst je nastao uz podršku Evropske fondacije za demokratiju (EED). Njegov sadržaj ne odražava nužno službeno mišljenje EED-a. Odgovornost za informacije i stavove izražene u tekstu u potpunosti je na autoru.

Megafon.ba

Dijeli.

Komentariši

Napomena:

Svi komentari se prethodno moraju odobriti od strane administratora prije nego budu vidljivi na portalu. Megafon se ograđuje od stavova i mišljenja iznesenih u komentarima postavljenih na našim stranicama. Svi stavovi i mišljenja komentatora odražavaju stavove i mišljenja isključivo onih koji ih postavljaju. Redakcija Megafona je u slučaju komentara koji izazivaju rasnu, nacionalnu ili vjersku mržnju, te potiču na nasilje dužna obavijestiti nadležne organe o takvom pristiglom komentaru.